utorak, 19. kolovoza 2014.

Odmor


Na putu prije Kupresa

Drugi dan na poslu, nakon petnaestodnevnog odmora.

Nije da sam ja jedna od onih super zauzetih ljudi koji su neophodni na poslu pa zbog toga moraju biti dostupni 24 sata dnevno, uvijek online i uvijek uštekani u mrežu gdje god da su, pa se zato ne mogu opustiti. Ja sam od onih drugih; ona koja se uvijek brine da šta ne bude mami dok nas nema ili svekru koji je počeo da hoda bez štake nakon loma noge i operacije - sve vezano za penzionere, njihovo zdravlje ili bilo šta što bi im moglo trebati. Doduše, moja mama je veći problem s obzirom da briga za njeno zdravlje uključuje brigu kako za fizičko, tako i za emocionalno stanje (koje je krhko kao suhi list na vjetru u kasnu jesen).  Prethodne dvije godine su mi ostavile "traumu" od ovih ljetnih perioda kada se kao trebam opustiti i odmoriti, uživati, šta god. Uglavnom, moj scenario pred odmor izgledao je ovako: dan-dva pred polazak ili dočekujemo hitnu na vratima njenog stana ili idemo u bolnicu. Ni ovo ljeto nije nas to zaobišlo.


Kamenica, iznad Drvara
Kamenica, iznad Drvara

Trudim se da budem na raspolaganju i da razumijem ono što godine nose, ali kako vrijeme prolazi sve više se užasavam trenutka kada neću jednostavno moći samo da odem; u stvari kada neću moći ne samo da odem negdje van grada, nego neću moći da odem ni do svoje kuće. Ako do toga i dođe, kada dođe više bih voljela da to bude zbog toga što jednostavno samo stari, a ne zbog toga što je bolesna. Ne volim se pretvarati da sam kandidat za kćerku godine ili od sebe praviti žrtvu - dopuštam sebi da se osjećam onako kako se osjećam, jer mislim da je to na duže staze zdravije za mene. Osjećam se na momente bijesno i ljuto, a na momente puna saosjećanja i rezumijevanja. To valjda sve spada u rok službe, a možda sam i sama sebi zadala pretežak zadatak da na sebe preuzmem odgovornost za neke stvari za koje ne mogu biti odgovorna. Tuđe emocije ipak nisu moja odgovornost, pa makar se radilo i o mojoj vlastitoj majci. Karcinom je bolest koja ne napada samo tijelo, nego i emocije. Žao mi je što ne može da se izbori sa svojim strahovima i da prihvati da je najteži dio borbe iza nje, a žao mi je i mene što nekada popustim i dopustim da me njeni strahovi kontrolišu. Mislim da obje patimo od nekog oblika post-traumatskog stresa.

Ponijela sam foto aparat sa sobom, ali sam ga iz ruksaka izvadila samo dva puta. Spakovala sam pribor za vez, pa sam ga u zadnji tren ostavila kod kuće. Na odmoru sam kupila dvije knjige, ali sam zaključila da moj mozak trenutno nije u stanju da se bavi temama koje se obrađuju u knjigama, pa sam samo čitala dnevne novine i igrala se igrica na mobitelu. Na plaži sam većinu vremena provodila u polusnu ležeći u hladu sretna što nemam malo dijete oko kojeg bih morala da skačem. Naveče jedno pivce za živce i na spavanje.

Voz, otok Krk

Zvuči prilično depresivno, ali u stvari nije. Nisam imala neku potrebu da radim bilo šta drugo. Srećom ni muž nije. I. je bilo super sve dok može ostati u vodi cijeli dan. Kad je njoj super, super je i nama.

Ostatak odmora sam bila kod kuće i radila ono šta se kod kuće radi: pranje, spremanje, kuhanje. Sašila sam dvije majice, počela da gulim boju sam jednog starog stolića koji planiram da preuredim. Pare koje nismo potrošili na moru potrošili smo na kupovinu radijatora za hodnik i ćilima za dnevnu i I. sobu. Otišla sam sa mamom na kontrolnu mamografiju i vađenje krvi, par puta na pijacu i jednom u šetnju. Napravila sam džem od malina, džem od jagoda i džem od borovnica. Povadila sam luk iz bašte, počistila šupu i vratila se na posao.

Odmor je više stanje u glavi, nego odlazak na neku destinaciju gdje si kao planirao da se odmaraš.

Una, Bihać

12 komentari:

  1. Predivan i istinit zapis o doživljavanju stvarnosti.. Baš sam uživala čitajući.

    OdgovoriIzbriši
  2. I mi se ovih dana tako odmaramo, dok nas pritiskaju problemi koje stvaraju nama dragi ljudi, zato sto im je dosadno, ne daj boze da ih zakaci koja boljka, sta li bi nam tek tad tovarili, mi pokusavamo da se iskljucimo od svega i uzivamo ovih par dana pre skole.
    Puno pozdrava, divne fotografije, verujem da ti je prijao odmor i dao ti snage da nastavis borbu, sa vetrenjacama, jer sa nasim roditeljima je bas tako!

    OdgovoriIzbriši
  3. Oh, krsu, oh vodo .... odmor je kad ostavis i sat kod kuce :)

    OdgovoriIzbriši
  4. Zelim ti puno snage i fizicke i psihicke u svim daljim zivotnim borbama.
    Cuvaj se!

    OdgovoriIzbriši
  5. Tako mi fali ove divlje prirode sa fotografija...

    OdgovoriIzbriši
  6. Meni je pre dosta godina jedna žena starija nego sada ja rekla:"Probaj da se ne potresaš za stvari koje sama svojim ponašanjem nisi izazvala".I mnogo puta mi ta rečenica pala na pamet kad se stvari otrgnu kontroli i prikočim dok se ne stabilizujem.Nekada ,u prošlom životu(pre razvoda) najviše sam volela da odmor provodim na svojoj terasi kuće koja je bila na vrhu brda,sedeći,mirno,opušteno,gledajući u horizont,sama,ćuteći a svoje slala na odmor.Važno je da osluškujemo svoje potrebe i radimo ono što nama prija.I sada kada odemo na odmor svako od nas radi stvari koje mu prijaju,ne opterećuje onog do sebe.U pravu si da je odmor stanje u glavi. A mami nećeš produžiti život svojom preteranom brigom.Naprotiv.Ostavi je malo .Nek svako bije svoju bitku.Tako se postaje jači.Ja sam kupila sebi kuče,pudlicu.Imam je deset dana i neizmerno sam srećna jer ostavljam prostor svojoj deci.Ne davim ih.Imam o kome da brinem.

    OdgovoriIzbriši
  7. Sve u svemu odmor je protekao dobro, i to je najbitnije, a najdraza mi je slika Una u mom Bihaću :)

    OdgovoriIzbriši
  8. e sve mi se sviđa kod ovog novog templejta za blog, ali mi se nikako ne sviđa što nema opcije da odgovaram na svaki pojedinačni komentar. ako uhvatim oddmah iza komentara priliku za odgovor dobro je, a ako ne onda ovako moram na kraju, a to mi nije to. ali eto...
    moraću da malo pročačkam po netu ima li način kako da to sredim.

    hvala svima što ste se javili i ostavili komentare :)

    da se samo osvarnem na ovo što je cale napisala.
    ma ne brinem se ja pretjerano, a moja mama je još uvijek sasvim sposobna da se sama brine o sebi i ona to radi i dobro joj ide. to je sasvim realna stvar, ta briga za budućnost i ono što će se eventualno desiti i nekada sam skroz cool u vezi toga, a nekada me uhvati panika. prije odmora bila sam u tom paničnom modu, a danas sam već u redu. voljela bih i ja da moja mama ima neku zanimaciju (psa, heklanje, pletenja..šta bilo), ali nema, ona nije taj tip i moram takvu da je prihvatim. u isto vrijeme kada kažem da se brinem za nju, brinem se i za sebe, jer ne postajem mlađa, život nosi sa sobom mnoge stvari, a briga za starije osobe je u nekim stvarima teža nego od brige za djecu, jer se tu uglavnom radi o silaznoj putanju (kod djece je drugačije, ako su zdrava i lijepo napreduju onda je briga za njih uzlazna putanja koja vodi ka njihovom osamostaljenju). ona mene ne opterećuje, ali stvari tako stoje da kada dođe do problema kada se sve sabere i oduzme kome da se obrati ako ne meni.

    izvinite ako sam vas udavila, neću više :)

    OdgovoriIzbriši
  9. Ma nisi.Sve je to baš tako kao što si napisala al život stvarno ima težinu kad u starijim godinama zajedno sa svojim problemima imamo i problem ostarelih roditelja.Ti si srećna što ti je majka u životu jer moje nema već 30 godina.Al zato nam je tata bio "zanimacija".Mnogo nam je bilo teško i to je trajalo skoro 5 godina.I njemu i sestri i meni.Njega nema i život ti pripremi takve stvari kojih ni u romanu nema.Mi na sahrani mog oca a moja ćerka na porodjajnom stolu.Mi sa sahrane kući a moja ćerka rodila sina.Jedan otišao,drugi došao.I tuga i radost pomešane.Zbrka,kao što je i život zbrka.
    Ne znam zašto sam Vam ovo ispričala, al kao da ste mi drugarice,pa pijemo kafu i divanimo.Tako doživljavam sve svoje blogo prijatelje.:-)

    OdgovoriIzbriši
  10. neka si ispričala i meni ovo dođe kao kafa sa drugaricama :)
    stvarno šta se svašta u životu dogodi...eto vama to...i tuga i veselje u jednom danu.
    ma na kraju kada sve saberem i oduzme nema su nama naša djeca dobro, a ostalo ćemo sve predeverati.

    OdgovoriIzbriši

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.