ponedjeljak, 21. srpnja 2014.

Ljeto u bašti



Nema bog zna šta da se vidi.




Sunce prži, trava raste, korov osvojio sve ono što smo brižljivo očistili prošle godine.

Ah, šta da se radi? Ma da se ostavi ovako. Prevruće je da bismo išta radili i čistili.





Luk je narastao, kukuruz buja, blitva napreduje lijepo, cvekla je kao nešto počela da raste, a čak je i jedan krastavac preživio prošlu slučajnu kosidbu i počeo da cvjeta. Pojavila su se odnekud i dva-tri busena mrkve. Od peršuna, celera i rukole ni traga, što znači da je sjeme definitvno propalo.


Ja bih trebala u stvari da uzgajam samo luk, kukuruz i blitvu pošto oni očito rastu bez ulaganja ikakvog truda :).


Sva sreća pa sam ovaj pokušaj bašte ogradila daskama koje su spriječile da se trava proširi. Naravno i unutra je bilo nešto korova koji sam počupala. Ili je to bilo cvijeće čije je sjeme I. pobacala proljetos? Šta god da je bilo gotovo je sad sa nagađanjem - počupano je. Doduše tek sam se nakon čupanja sjetila da bi to moglo biti cvijeće i da sam onomad rekla I.: Samo uzmi ove kesice i pobacaj sjeme gdje stigneš.


Stvarno bih trebala dogodine sve da sadim iz presade. Nije za mene ovo ovako nagađanje: je li trava ili je bijeli luk? A bijeli luk stvarno dok je još mlad liči na običnu travu, to je čudo jedno.


Dobro, sve su ovo početničke greške. Učim iz njih. Valjda. Jedino ne znam kako da savladam najtežu lekciju, a to je ono kada se sagneš kao noj da počupaš travu, a znoj ti kaplje sa čela direktno u oči. Pretpostavljam da kao što bez muka nema nauke, nema ni paradajza bez motike.  Zato ja ni nemam paradajza. Logično!


Ali evo imam nešto blitve i luka.




I tako sam oko "bašte" počupala travu i sve to nabacala unutra da se suši. To je recimo kao obogaćivanje zemljišta organskim otpadom. Sjetila sam se kako sam čitala u knjigu "Vrt bez motike" u kojoj je autorica Ruth Stout opisala kako se brine o svom vrtu bez kopanja i okopavanja. I kako je napisala da kada plijevi baštu samo iščupa korov i ostavi ga tako oko biljaka da se suši i stvara sloj malča.  Pa kad je mogla Ruth, koja je bila neki autoritet u vrtlarenju, što ne bih mogla i ja.


U stvari, odoh pronać' knjigu, negdje sam je zaturila i pročitati ponovo.




10 komentari:

  1. Boga mi vidim ja, da je povrce ipak uspelo koliko toliko.Cestitam na prvim plodovima. Sledece godine ce biti bolje. Držim ti fige. :)

    OdgovoriIzbriši
  2. hvala jadranka :)
    ma biće bolje, samo da budemo svi zdravi.

    OdgovoriIzbriši
  3. Bas tako, zdravlje nam je najbitnije, sve ostalo možemo kupiti u dućanu.

    OdgovoriIzbriši
  4. Za pocetnika i nije tako lose, sljedece godine bolje :-).
    Zdravlje je definitivno najvaznije.

    OdgovoriIzbriši
  5. i mi smo pročitali njenu knjigu, naravno, fascinirali se, krenuli na malčiranje. slažemo travu, slažemo, slažemo, ona vene vene vene, pada sve niže - uf, treba nam tona trave za vrt :)
    od prošle godine imamo kap na kap + nešto sitno malča = dobro je :))

    OdgovoriIzbriši
  6. inače, ove smo godine kasnili u svemu, prekasno smo zasadili pamidore tako da one liče na cherry (ako me netko pita, rekla bih da JESU cherry :),
    kapula mi je isto minijaturna, ako ona koja se kiseli haha, ali nema veze, glavno da se ima što gricnuti!
    samo naprijed!!

    OdgovoriIzbriši
  7. Ne znam kako je radila gosp. Stout, ali ako ostavim pocupan korov oko cvijeca i onda padne kisa, taj korov ponovo ozivi, cudo jedno kako mu nista ne treba da buja, a oko korisnih biljaka treba da se naradis :)

    OdgovoriIzbriši
  8. dhk, dodaću još "za početnika koji nije obišao baštu dvije sedmice i nije tako loše" :))

    ana, da i moja trava se sliježe i nestaje. mislim da treba nekoliko godina da se napravi pravi malč kao što ga je ruth imala.
    da nije bilo onih katastrofalnih kiša vrijeme bi bilo idealno za baštu. barem kod nas. ima dovoljno kiše i sunca, ne mora se zalijevati svaki čas.
    ako tiparadajz i ne naraste puno nema veze, važno da bude dobrog okusa.
    ali definitivno ima nešto u tom malču, nekako zemlja ispod bude rahlija. barem je kod mene tako.

    fikreta, ko se ovako zeza sa baštom ko ja može sebi da dozvoli da eksperimentiše i godinama ako treba. ali bogami ko od bašte živi naradiće se, imaš pravo.

    OdgovoriIzbriši
  9. Ja nemam pametan komentar ni savet(verovatno ti i nije do savetovanja)... Samo ću ponoviti, bez nerviranja i stresiranja... nema svrhe

    OdgovoriIzbriši
  10. ma sve ok sandra, ne treba ni pametan komentar ni savjet :)
    ovo ja pišem da imam dnevnik šta sam radila ili nisam radila. pa prošle godine smo bili rijedni, ove nismo, nema veze. samo se više ne oduševljavam tako prirodom i ptičicama kao prije, pa možda zato zvuči kao da se nerviram ili stresiram. ali ne stresiram se, samo sam realna.

    OdgovoriIzbriši

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.