ponedjeljak, 14. srpnja 2014.

Inventura stila i garderobe


Selidba je bila odlična prilika da ponovo očistim ormar od viška stvari. Iako sam to uradila prije par mjeseci (i par mjeseci prije toga), nekako mi se uvijek činilo da je ostalo viška i da su mi promakle i ponovo se uvukle u ormar neke stvari koje mi baš ne odgovaraju u potpunosti. Ne znam tačno šta se desi - da li se ja promijenim ili se okolnosti oko mene promijene, ali samo zaključim da te stvari više ne odgovaraju načinu mog života, niti mom stilu, odnosno onome što ja zamišljam kao svoj stil.

Na razmišljanje o inventuri stila i garderobe podstakla me serija postova Wardrobe Architect na blogu Colletterie, a koja se odnosi na pronalaženje i osmišljavanje vlastitog stila kroz šivanje. Preko tog bloga pronašla sam blog Into Mind na kojem se ne spominje šivanje, ali su teme vezane za stil i pametnu kupovinu odjeće jako dobro i detaljno obrađene. Kako biste i sami pogledali o čemu se radi postavljam linkove: Colletterie - Wardrobe Architect i Into Mind - Personal Style, Minimalism and Perfect Wardrobe. Možda dobijete inspiraciju da uradite neke promjene na svom stilu bilo kroz šivanje, bilo kroz pametnu kupovinu.

Nemam ništa protiv radnih listića, slaganja kolaža, igranja sa bojama i siluetama, što je sve opisano kroz Wardrobe Architect kao proces definisanja vlastitog stila u odijevanju. Pretpostavljam da je sve to zabavno ako imaš vremena i nemaš šta drugo da radiš ili baš želiš da se potpuno udubiš u tu temu i obradiš je onako svojski i štreberski. Ja stvarno nisam imala vremena za to, iako sam pročitala sve postove, pa sam se odlučila za svoj brzi, improvizovani pristup koji se sastoji iz nekoliko koraka.

Prvi korak: Kritički pogled u ogledalo i na odjeću u ormaru

Važno je da budem kritična prema sebi, ali ne toliko kritična da se ubijem u pojam (u tome sam  šampion svijeta, mislim u ubijanju sebe u pojam). Dakle, potreban je realan, ali istovremeno i blag pristup :). 

Prvo realnost: moj konfekcijski broj trenutno je 44. Kad mi je dobar dan kažem da imam obline, kada je loš kažem da imam višak kilograma. Ali pošto želim da budem blaga prema sebi reći ću da sam žena sa oblinama.

Primjećujem da sam u nekoj odjeći svjesna svog tijela na negativan način. To je ono kada obučem nešto i odmah vidim sve mane. U drugoj odjeći svjesna sam svog tijela na pozitivan način. To je ono kada vidim ono što je lijepo na meni. Samim tim nameće se zaključak: zašto bih uopšte oblačila i držala u ormaru nešto u čemu sam svjesna svoga tijela na negativan način? Dosta mi je što se  redovno maltretiram raznim furkama i emocionalnim preispitivanjem. Zar moram još pri tome nositi i ovu majicu u kojoj sam itekako svjesna da imam šlauf, eto čisto onako...da na ovu vagu u svojoj glavi dodam još jedan teg koji će pretegnuti na samooptužujuću stranu?
Ma sve van! 

Drugi korak: Odjeća u skladu sa načinom života

To šta sam radila i šta me zanimalo prije deset, sedam, pet godina nema veze sa onim šta radim i šta me zanima sad. Zato nema ni smisla da svoj stil gradim na stilu koji sam imala u to doba. U međuvremenu se promijenilo dosta toga. Promijenila sam se i ja i više me ne zanima i ne inspiriše ono šta me zanimalo i inspirisalo nekada. To je sasvim normalan proces i ne mislim od toga praviti nikakvu veliku filozofiju. Gledam svoj život onakav kakav je sada. Koje su moje aktivnosti, koja su moja interesovanja, kakav je moj posao, gdje se krećem, na koja mjesta idem? 

Moj posao je kancelarijski, ali ne dolazim u dodir sa puno ljudi, ne primam stranke niti klijente, ne idem na sastanke, ne šalju me na službena putovanja. Poslije posla idem kući. Tamo radim sve ono šta domaćice inače rade i kada to završim bavim se hobijem ili čitam. Meni je izlazak kada odemo u kino ili u šetnju po gradu. Kada I. ima svoje aktivnosti onda muž i ja idemo na kafu, obično na neka mjesta gdje možeš uz tu kafu čitati knjigu ili novine. Ne idem na svadbe, proslave, prijeme i poslovne ručkove. Idem na rekreaciju (zumba i još nešto što se zove RTP, pojma nemam za šta je skraćenica, ja to zovem Razvaljivanja uz Tegove i Patnja -  uglavnom vježbe za snagu i izdržljivost), ali ne znam hoće li mi to preći u naviku, jer lako odustajem.

U skladu sa tim meni treba funkcionalna i praktična odjeća. Bez obzira što me privlači neka šarena, lepršava vintage haljinica sa pripadajućom minijaturnom torbicom, stvarno se ne vidim kako u tome trčim na pijacu poslije posla. Možda neko drugi, nemam ništa protiv, ali ja ne. 

Ok, taj dio je završen, prelazim na...


Treći korak: Šta volim na sebi, a šta ne?

To što mi ne treba neka posebna odjeća, ne znači da mi je svejedno šta sam obukla. Ipak bih željela lijepo izgledati...odnosno da preformulišem: željela bih sebi lijepo izgledati. 

U čemu ja sebi lijepo izgledam? Šta se meni sviđa? Šta volim, a šta ne?

Volim i sviđam se sebi u majicama i bluzama koje nisu ni uske, a ni široke. V ili lađa izrez, rukavi 3/4. Volim kardigane raznih boja i lijepo mi stoje oni koji su srednje dužine. Suknje do koljena, A-kroja ili malo lepršavije, haljine na preklop ili jednostavne ravne haljine koje malo prate liniju tijela, tamne ravne farmerke i jednostavne majice bez ili sa minimum ukrasa. Volim cipele sa petom, ali ne previsokom. Volim veš bez čipkica i trakica, jednobojni, ne dezenirani. I dostojanstvene gaće - vjerovatno se sad smijete ovom nazivu - a to su gaće koje fino obuhvate sve šta treba da obuhvate i iz kojih mi ništa ne ispada. A kada već praviš inventuru stila u to moraš da uključiš i donji veš.

Ne stoje mi plitke farmerke i uske majice. Isto tako ne stoje mi ni široke majice. Ne volim duboke izreze, ali ne volim ni da sam zakopčana do grla; u rolki bih se ugušila. Ne osjećam se ugodno u kratkim suknjama i kratkim haljinama. Ne volim košulje. Ne volim dugačke ili vrećaste džempere. Ne volim široke, dugačke tunike, u stvari ništa što je široko i lepršavih rukava, ništa što visi, ima tanke bretele ili je asimetrično - u svemu tome osjećam se šlampavo. Ne volim šalove i marame, osim kad je zima pa nosim šal ili maramu zato što je hladno. Ne osjećam se ugodno u odjeći koja podsjeća na odjeću moje kćerke - majice sa natpisima, sličicama i slično. Ne osjećam se lijepo ni u odjeći koja je previše "odrasla". Više me ne privlači ništa što je otkačeno. Volim to vidjeti na drugima, na sebi ne.
Moja odjeća ne mora biti posebna na osnovu izgleda, niti ju se treba primijetiti sa udaljenosti od sto metara. Želim da bude posebna zato što je sama sašila, sa pažnjom i osjećajem za urednost i detalje.

U mojoj savršenoj odjeći trebala bih se osjećeti ugodno, udobno, uredno i lijepo. Zašto ne i seksi, na neki suptilan način? Nemam ništa protiv toga. Trebala bih se osjećati kao odrasla žena, što i jesam, a ne kao djevojčica. Ne želim biti slatka, niti izgledati mlađa nego što jesam. Uvijek su me smatrali za slatkicu, što je ok kada ti je 24, ali sa skoro 44 to mi stvarno više nije simpatično.

Četvrti korak: Boje, dezeni i krojevi

Volim crnu, bijelu, crvenu, zelenu, plavu, ljubičastu...volim boje. Volim različite dezene. Žao mi je što ih nemam više u svom ormaru. 

Ne volim komplikovane krojeve. Moja odjeća bi se trebala sastojati od jednostavnih komada, u kojoj bi boje, dezeni i teksture materijala bili važniji od krojeva. Materijali su mi takođe važni. Volim kada nađem i kupim kvalitetan materijal od kojeg nešto sašijem i to mi traje nekoliko godina. Sada mi je to važnije od toga da imam puno stvari. Prije nije tako bilo. Prije sam željela da imam pune ormare robe.

Definitivno - manje stvari, ali više boja, dezena i teksture.

Peti korak: Inspiracija

Moja najveća inspiracija su moje Burde. Kada njih razgledam dobijem najviše ideja. Sljedeća stanica za put u inspiraciju su internet i blogovi. Najviše me inspirišu neke blogerice koje se bave šivanjem odjeće za sebe, ali obične, svakodnevne odjeće. Modni blogovi me odavno ne inspirišu, barem ne oni poznati. Ne mogu da se poistovjetim sa blogericama koje imaju dvadeset godina manje, dvadeset kila su lakše i nose poderane farmerke. Nemojte me pogrešno shvatiti, nemam ništa protiv njih - samo njihov đir nije moj đir i to je sve.

U jednom notesu sam skupila neke sličice koje predstavljaju moju idealnu garderobu. Suzdržavam se da ne dodajem više, mada mi ideje stalno naviru. I ovo što sam skupila je dovoljno za šivanje naredne tri godine. 

Šesti korak: Osnovno je osnovno

Koliko god mene nerviralo pisanje tipa "10 stvari koje žena mora imati u svom ormaru" ipak priznajem da moram imati neke osnovne stvari. Naravno, moje osnovne stvari ne moraju biti baš one koji neki tamo stilista preporučuje.  To mogu biti osnovne stvari koje odgovaraju mom načinu života. Ja nikada nisam šila sebi takve stvari. Uvijek sam mislila: Ako već šijem, treba da šijem nešto drugačije. Tako bih uvijek završila sa još jednom suknjom ukrašenom aplikacijama, koju nikada ne bih obukla ili sličnim stvarima. Osnovno mi je bilo dosadno. Nije mi padalo na pamet da su osnovne stvari ono od čega se gradi garderoba.

Crna haljina na preklop, nekoliko majica u crnoj, bijeloj, zelenoj, crvenoj, plavoj boji, crna suknja od žerseja koji lijepo pada, salonke i dobra tašna, dva-tri sakoa za svaki dan, dobro skrojene pantalone...uh, toliko tih rupa u garderobi imam koje moram popuniti.

Sedmi korak: Sa riječi prelazim na djela

Sve ovo fino se nadovezuje na moje novogodišnje odluke.




Update: Sinoć sam završila suknju i majicu. Bilo je baš lijepo sjesti za mašinu nakon par mjeseci i šiti nešto samo za sebe. U planu je još nekoliko stvari koje su na listi. S obzirom da su krojevi krajnje jednostavni mislim da mi neće trebati više od desetak dana da sve završim. Kada bih imala cijelu jednu sedmicu sjela bih i šila dok sve ne bude gotovo, ali pošto nemam moraću da rasporedim vrijeme - nekad manje, nekad više.

Trebala bih završiti još jednu suknju večeras ili sutra naveče, pa kada i ona bude gotova postaviću detaljnije fotke svega.

12 komentari:

  1. Razvaljivanje uz tegove i patnja, haha, carski.
    Mislim da svima nama redovno (bar jednom godišnje) treba ovakva generalna čistka. Ja još uvek imam gomilu topića iz perioda kad sam bila neudata devojka i redovno izlazila uveče, umesto da sebi kupim više dukseva i patika za šetanje psa.

    OdgovoriIzbriši
  2. Smejem se k'o blesava na ono "dostojanstvene gaće":)))
    Pretpostavljam da pokrivaju pupak i bubrege...

    OdgovoriIzbriši
  3. Odlicno, samo napred :) Samo nemoj biti toliko stroga prema sebi :)
    Nama je mama, kad smo bili deca, sklanjala deo igracaka na vrh ormara, i onda bismo se ponovo njima obradovali kada bi ih izvadila kroz godinu dana :)
    Tako i ja danas, sklanjam sa strane nesto sto nisam obukla 6 meseci, pauziram sezonu.... pa se opet obradujem i nadjem kombinaciju.
    Ako ne, zna se gde ide :)

    OdgovoriIzbriši
  4. aleksandra, zavisi sve kakav je ko tip. možda neko voli da skuplja odjeću, pa u tom slučaju slobodno neka zadrži sve. mene izluđuje velika količina stvari, čini mi se kao da imam ogroman izbor, a u stvari nemam jer se izgubim u svemu tome. zato čistim ormar često. al' što sam ga sad očistila...totalni propuh :)

    bensedinka, hehe dostojanstvene gaće
    dva prsta ispod pupka, ali pokrivaju krsta i bubrege i zadnji dio fino zapakovan :))

    OdgovoriIzbriši
  5. magrit, ma nisam stroga, ovo je meni zabava. plus uključeno šivanje. kud ćeš bolje.
    znači i ti imaš sličnu metodu :)
    jeste, baš se možeš iznenaditi kada pauziraš od nekih stvari pa ih ponovo izvučeš.

    OdgovoriIzbriši
  6. Sve smo iste.Tako i ja godinama cuvam neke drage stvari,da bih ih na kraju bacila,rekavsi sebi da mi to u opste nije potrebno. Menjamo se.

    OdgovoriIzbriši
  7. OMG bas si mi popravila dan posotm,postenski sam se nasmijala.Ja npr. uvijek napravim plan da ocistim ormar i pobacam neke stvari i onda pocnem i sjetim se ovo sam nosila tamo,ovo sam nosila ovdje...bilo mi je super...ma nek stoji za uspomenu il za nekad,trebat ce.Dobro sad ima masina pa dosta stvari mogu prekrojit i sredit.Doce vrijeme kad cu se morat rijesit nekih stvari,but it is not this day ;)

    OdgovoriIzbriši
  8. jadranka, da mijenjamo se ....:)

    sukie, drago mi je da sam te nasmijala :)
    što se tiče čuvanja stvari, ako te veseli to čuvaj ih šta fali. a imaćeš i finu zalihu za prepravljanje kad te uhvati inspiracija :)

    OdgovoriIzbriši
  9. Meni je trebalo dosta vremena da postanem radikalna kad je u pitanju ormar, sve mi nešto bilo žao da bacim neke lijepe komade, misleći da ću sljedeće sezone, ma sigurno, vratiti idealnu liniju. Sad sam realna, znam šta je moguće i šta nije, pa se ponašam vrlo slično kako si ti opisala u ovom postu, volim da nosim ono u čemu se osjećam udobno i ugodno.

    OdgovoriIzbriši
  10. fikreta, realni postajemo sa godinama :)
    kako raznim drugim stvarima, tako i sa odjećom.

    OdgovoriIzbriši
  11. Ti se analiziras pa po tome menjas pravila.A ja ih menjam po potrebi.Jer kako nabacujem kilažu tako i menjam garderobu,krojeve...Po neki komad sam ostavila jer sam nostalgična da sam pre samo 3 ili 4 godine nosila za dva broja manju garderobu. Klimaks je čudo.Gubim volju da preskočim neki obrok,tortu,čokoladu.Baš mi prija i nemam grižu savesti što baš i nije ok.Nego,pogledaj zadnji post kod mene.Pronašla sam jedanmprimer kako da se završi porub za suknju u krug iz šreha.Ja ćerki šijem neku blesavu kombinaciju i stoji mi od zimus jer ne znam kako da porubim.Ako imaš još neki primer il link prosledi mi. Pozzz:)))

    OdgovoriIzbriši
  12. cale, eno sam ti odgovorila na tvom blogu.

    pravila treba mijenjati i po potrebi. samo opušteno, je l' još treba da te grize savjest što jedeš kolače ili čokoladu? ma jedi ako ti se jede, jednom se živi :))

    OdgovoriIzbriši

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.