četvrtak, 28. veljače 2013.

Moja kućica, moja slobodica - dio IV - Kupatilo

Razmišljala sam dugo o ovom postu, odnosno da li da ga napišem ili ne i da li da stavim slike našeg kupatila ili ne, jer to mi je nekako najintimniji prostor svačijeg stana ili kuće,  ali pošto ste već vidjeli gdje kuham, gdje mi dijete spava, gdje slažem svoju odjeću...mislim kad sam već sve pokazala šta ima ovo sad da krijem.

Što se tiče fotografisanja dotičnog dijela stana - isto. Ako već pišem o malom stanu i o tome kako smo ga mi uredili da se ne osjećamo klaustrofobično u njemu i ako već dajem neke savjete koji bi eventualno pomogli onima koji takođe žive u malim stanovima, onda mi je nekako glupo da stavljam neke fotke sa interneta na kojima su neki drugi ljudi pokazali svoja kupatila, jer to nema veze sa onim šta smo mi radili u svome. Zato sam odlučila - slikam svoje kupatilo, ali prije toga jedno dobro generalno ribanje od poda do plafona. (To mi je dobro došlo u sklopu moje akcije "Čisti stan dok je ružno vrijeme" za vrijeme koje svaki dan počistim temeljno jedan dio stana, jer ko će čistiti i ribati kada dođu ljepši dani. Tada će biti vrijeme za kopanje :))

E pošto sam vas ovako lijepo "udavila" na početku red je da počnem sa onim šta je tema posta.

Dakle, kupatilo u malom stanu.

Pošto je stan mali, ni kupatilo ne može da bude veliko. Dimenzije našeg kupatila ne znam, ali ako su vrata otvorena kao na ovoj slici onda se može vidjeti skoro cijela unutrašnjost što znači da je veoma malo.


Kod opremanja malog kupatila veličina može da bude nedostatak, jer ako ga natrpate svim i svačim nećete imati mjesta da se u njemu okrenete. Zato smo se mi vodili smjernicama kao i za ostale dijelova stana - manje je više. Ni ovdje kao ni u ostalim prostorijama nema viška, a sve što može da se drži zatvoreno i sklonjeno drži se sklonjeno da nas ne bi pri ulasku napadale kutije deterdženata, pakovanja sapuna i raznorazni šamponi i pribor za ličnu higijenu.

Ogledalo je veliko što daje osjećaj prostora, a umivaonik je jednostavan i smješten na običnom ormariću u kojem držim deterdžente, sredstva za čišćenje i ostale toaletne potrebštine.  Na polici koju vidite držimo ono što se svakodnevno koristi. Ostalo je sve sklonjeno. Urednost u malom kupatilu je teško održavati ako je natrpano. Jako je teško čistiti kada svaki čas morate da sklanjate milion posudica, kutijica, krema, šampona...obriši jedno pa vrati, obriši drugo pa vrati. Zato se u kupatilu pridržavam pravila kao i u kuhinji - sve što nije baš taj čas potrebno sklanja se na zatvoreno mjesto. Doduše pomaže i to što ja nisam tipično žensko kada dođe do toga da se biraju šamponi i gelovi za tuširanje. Nikada ne nagomilavam te stvari i tek kada se jedno potroši kupim drugo.

Za peškire i još neke sitnice imamo ormarić koji je smješten na zidu suprotno od kade.


Ormarić je takođe najobičniji, ništa posebno, ali u njega stane sve što treba da stane. Teško ga je cijelog uslikati zbog veličine kupatila. Kako god da se namjestim samo jedan dio stane u kadar :).
Ali ovdje se dobro vide pločice i dio zida kojeg smo prefarbali u žuto i na njega nanijeli sloj mat laka za zidove. Nije baš za one koji vole da mijenaju boju zidova često, ali mi to ne radimo pa je veoma praktično. Umjesto farbanja samo operem zid deterdžentom i opet je kao svježe ofarban. Tako smo uradili i sa dijelom zida preko puta umivaonika, a ostatak kupatila je sav u ovim bijelim pločicama sa izuzetkom linije od šarenih pločica koja se proteže cijelom dužinom zidova. Odabrali smo jednostavne bijele pločice koje se lako održavaju, a bijela boja u ovako malom prostoru daje osjećaj širine.

Kada opremate kupatilo uvijek postoji dilema - kada ili tuš kabina? Kada smo kupili stan u njemu je bila velika kada smještena u prostoru gdje naša sadašnja kada i veš mašina. Zbog uštede prostora mi smo odlučili da ne stavljamo veliku kadu, a zbog praktičnosti smo izbacili opciju tuš kabine i odlučili se za malu kadu, a u višak prostora samo stavili veš mašinu.


Nekome je možda tuš kabina praktičnija od kade, ali mi smo se odlučili za kadu.
Kada smo doselili u stan I. je bila mala i nije se još kupala sama. 
Pokušajte okupati veoma živahno četveroipogodišnje dijete u tuš kabini sa staklenim zidovima. 
Poznato je takođe da djeca kada su bolesna često imaju epizode povraćanja po cijelu noć, ne stignu do wc šolje na vrijeme, pa veš mašina ne može stići da opere sve ono što se tom prilikom zaprlja. Jednostavnije je i lakše isprati ispovraćani jorgan u kadi nego u tuš kabini. Ili nešto namočiti kako bi bilo spremno za pranje. Da ne govorim da mi je kada spasila živce nebrojeno puta - kada bi totalno podivljala napunila bih joj kadu, natrpala unutra sudiće i lutkice, ubacila nju u kadu i eto pola sata do 45 minuta blaženog mira i tišine u kući, uz smirujuće pljuskanje vode i veselo dječije pjevanje koje dopire iz kupatila. Tu je sada i Mica i pranje kaveza koje je lakše obaviti u kadi. I dobro dođe kada najave da će nestati vode, pa napunimo u kadu.

 A ponekad još uvijek koristimo kupanje u kadi kao metodu smirivanja djeteta :)


U prostoru oko mašine držimo male merdevine i stalak za veš, ispod radijatora korpu za veš, usisivač, par lavora i to bi otprilike bilo sve.

Jedino što mi nedostaje je prozor, ali ventilacija je veoma dobra tako da se nikada ne stvara vlaga. 

Moji savjeti svima koji imaju malo kupatilo su sljedeći:

Jednostavnost i funkcionalnost neka vam bude na prvom mjestu. Tek kada nađete mjesto za ono što vam je neophodno u kupatilu onda razmišljate o sitnicama i eventualnim dekorativnim elementima. 

Elementi namještaja za kupatilo neka budu sa zatvorenim policama. Tako ćete od pogleda skloniti pakovanja deterdženata i sredstava za ličnu higijenu. Čak i ako ih ne slažete uredno biće zatvoreni i neće se vidjeti. Malo kupatilo će tako izgledati urednije, a i prostranije. Ormarići neka budu do plafona kako biste imali što više mjesta u njima. Pokušajte police i ostale slične instalacije koje strše iz zidova svesti samo na neophodni minimum.

Nađite mjesto za korpu za veš ili ostale kabaste predmete (kao što je kod nas usisivač) tako da vam ne smetaju prilikom prolaska kroz kupatilo. Cilj vam je da se možete slobodno okrenuti da ne naletite na neki predmet i da možete slobodno obavljati sve šta obavljate u kupatilu bez sklananja predmeta koji bi vam se našli na putu, naginjanja preko njih ili saplitanja.

Ako ste od onih koji se nerviraju zbog napola potrošenih pakovanja šampona, gelova za tuširanje ili deterdženata koje otvorite, upotrijebite nekoliko puta, ostavite i poslije se nervirate kada se počnu rušiti sa polica malo kupatilo vam je idealna prilika da se riješite te navike. Ne treba vam deset šampona, ako u stvarnosti koristite samo dva. 

Nadam se da vam je ovaj post, kao i svi do sada na ovu temu, barem malo dočarao da život u malom stanu ne mora da znači život sa nedostatkom prostora, u skučenosti i ograničenosti.Ne zaboravite da će vam svaki prostor biti nedovoljan ako gomilate nepotrebne stvari i ne oslobađate se onoga što vas zatrpava.

(I bože, nisam ni znala da ovoliko mogu da trkeljam o kupatilu!)


utorak, 26. veljače 2013.

Kod kuće

- E, I. nećemo vani večeras, vidi kako je ružno, blatnjavo...
- Joooooj :(
- Ali spremaću svoj ormar pa ti dam sve cipele i sandale da isprobavaš.
- Tooooooooo!!!! :))





Šta se vi radili kod kuće sinoć?

petak, 22. veljače 2013.

Ovo će biti malo duži post, jer nisam pisala ništa zadnjih dana, a moram malo detaljnije da se "iskukam" o svojoj bezveznoj prepravci suknje u tuniku i o nekim drugim stvarčicama u kojima sam se uspješnije iskazala.

OK, da počneo sa tunikom. 

Počelo je od ove suknje, a trebalo je da se završi kao neka ljetna tunika koja bi se mogla nositi uz farmerke ili helanke. U mom ormaru bilo je nekih stvari koje mi nisu više pristajale i za koje sam mislila da će mi pristajati ako ih pretvorim u nešto drugo. Suknja je bila jedna od njih. Ali zapravo, odaću vam tajnu, ja nikada nisam istinski uživala u prepravkama ovog tipa - iz suknje tunika, iz farmerki suknja, iz petog u deseto...ne znam, smiješno je, ali mislila sam kada se već bavim šivanjem i kada sam već kao kreativna i recikliram odjeću i sve to, onda bih vjerovatno trebala da se bavim i tim vrstama prepravki, na kraju krajeva svi to rade, internet je prepun divnih recikliranih stvari. Tako sam ja sebe ubjeđivala da treba da nastavim i ustrajem u tome.
I valjda zbog toga što mi to nikada nije predstavljalo istinski užitak, takve stvari bi obično završavale kao neka mala katastrofa. Ili bi bile preširoke, ili bih previše odrezala neki dio koji ne bi mogao da se ponovo sastavi ili bi neki šav otišao u krivo i uglavnom bilo je tu dosta frustracije i potrošenog vremena...sve dok se sve to nije završilo ovom tunikom...


...koja vama možda izgleda skroz OK, ali meni se nimalo ne sviđa.

A kažem - završilo se - zato što sam sada definitvno odlučila da ove vrste prepravki nisu za mene. Uh, eto sad kad sam rekla, osjećam se puno bolje! Ne kao da sam sebe ograničila, jer se neću više baviti recikliranjem ove vrste, već prije kao da sam se oslobodila jer ću energiju usmjeriti na stvari koje mi bolje idu. 

Ponekad da bismo sebe kreativno oslobodili treba da se odreknemo nekih stvari koje smo radili ili za koje smo mislili da treba da ih radimo. To je isto kao i slaganje ormara ili pospremanje kuće (ili mentalno pospremanje, kako ja to zovem, kada odbacujem neke navike koje mi smetaju ili neke misli koje mi škode ili se barem trudim da ih odbacim). Neke stvari izbaciš da bi nove mogle doći. Koliko god zabavno, kreativno izražavanje prema željama i mogućnostima, meni je uvijek bilo i neka vrsta preispitivanja same sebe. Zašto ja to radim? Da li bi mi bilo jednostavnije da kupim nešto gotovo? Zašto mislim da bi mi bilo jednostavnije? A zašto ne? I kroz sve to uvijek se provlači pitanje vremena. U komentarima u prošlom postu napisali ste da ne može biti nešto kao što je bačeno vrijeme...ako provedete dva sata radeći nešto što vas zapravo ne veseli (a pazite, svi mi radimo razne stvari koje nas ne vesele zato što moramo, ali ovdje govorimo isključivo o hobiju koji bi sam po sebi trebao da nas veseli) i za šta ste mislili ispočetka da je loša ideja da li je to vama bačeno vrijeme ili prilika da nešto naučite ili stvorite nešto sasvim deseto? Kako vi na to gledate?

Dugo sam se borila i protiv svoje težnje da i u kreativnosti i u svom hobiju imam nekog reda i da to što radim ima neki smisao za mene. Dosta sam pokušavala da samo sjedim i radim i posmatram kuda će me to odvesti, ali ja nisam uopšte taj tip. Ja ne mogu samo da sjednem i da radim i da promijenim smjer kada nešto uradim pogrešno i kažem: Ah šta ćemo, ova haljina nije uspjela, neka umjesto haljine bude šorc, sad ću ja to začas...jednostavno nisam takva. Pokušavala sam, zaista. Ali to nisam ja. Ja sam više kao: STO MU GROMOVA (nabaci sočnu psovku po vlastitom izboru)...KAKVO JE SAD OVO SRANJE ISPALO, NISAM TO HTJELA, TREBALA JE DA BUDE HALJINA, HALJINAAAAAAA!!!!

Vjerovatno u meni ima nešto previše sitničavo i pedantno što ne može da se do kraja prepusti neobuzdanom stvaranju beskrajnih šarenih, veselih, ludih kreacija...bože šta nije u redu sa mnom, jesam li baš toliko dosadna, jesam li previše sputana, gdje je moja unutrašnja lepršavost, na kraju krajeva imam li je zaboga uopšte??? Sve sam ja to mislila i opterećavala se time...i eto kad vam kažem da ovo za mene nije samo hobi već i neprestano preispitivanje...o tome govorim. I na kraju sam shvatila da nema potrebe da budem neobuzdana, luda, zabavna kreatorica neobuzdanih, ludih, šarenih stvarčica, jer u stvari ja to i ne želim. Ja volim red, rutinu, jednostavnost, volim stvari koje su korisne i otkako sam svoj hobi usmjerila u tom pravcu osjećam se puno bolje. Nekada me malo štrecne kada vidim kod nekoga neku ludu majicu koja je napravljena od deset drugih majica, sa aplikacijama od kože i nitnama i slično, u milion boja (dobro sad malo karikiram, ali shvatate šta hoću da kažem), kao: Jao, zašto, o zašto ja nisam ovakva, zašto ja nikada nisam napravila nešto ovakvo?, ali prođe me brzo. U redu je što ne pravim takve lude majice, jer ja zapravo nisam ženska koja bi nosila ludu majicu i u njoj se osjećala kao na svom terenu.

I kada to sve na kraju prihvatim u stvari se osjećam puno lakše i neopterećeno i spremna za još mnoge sate provedene uz kloparanje svoje mašine. 

Eto gdje mene odvede prepravka tunike. Vidite li o čemu ja sve razmišljam dok šijem?
Razmišljete li vi o nekim "dubljim"stvarima dok se bavite hobijem ili samo radite?

Vratimo se na tuniku.

Zbog samog kroja suknje nije bilo puno materijala da se iskroje rukavi, tako da sam sjeckala komadiće i štiklala jedan na drugi (tu sam već počinjala lagano da gubim živce), ali ipak sam odlučila da je privedem do kraja. Kod vratnog izreza sam već totalno izgubila živce (ovdje takođe ubacite psovke po vlastitom izboru) i sve mi je izgledalo kao jedna velika krpa od koje bezuspješno pokušavam da napravim nešto, pa sam iskopala neku kosu traku iz kutije samo da završim izrez i riješim se uzaludnog posla.

Kad sam je obukla...


...ustanovim da u njoj ima mjesta za još pola mene, za šta sam mislila u toku krojenja da će izgledati cool, ali ja nisam te građe da mogu pristojno da izgledam u širokoj odjeći sječenoj trakom ispod grudi, sa nabranim donjim dijelom blablabla. Dakle, preširoko, šlampavo - i zaključim ja da tu ionako nije bilo "ljubavi na prvi pogled" i da se neću ni truditi da popravljam situaciju.

Izvučem na kraju neke helanke u sličnoj boji kao ove trakice od čipke i proglasim cijelu kombinaciju spavaćom kombinacijom, tj. tunika=spavaćica, helanke=donji dio, a sve skupa=spavaća kombinacija.



Bez obzira na to ne ne mogu se oteti utisku odlazim na spavanje kao Helga Hrvačica U Sedmom Mjesecu Trudnoće


(Sisoje Bacač Kladiva - to je za kombinacije koje šire figuru u gornjem dijelu i pretvaraju dekolte u balkon bez nadstrešnice).

Da se utješim na brzinu sklepah one dvije suknjice sa spiska (smeđu i sivu) i one su dobro ispale, a pokazaću vam ih ako stignem za vikend, zajedno sa mojim novim cipelama...da, da kupila sam cipele umjesto vitamina za kosu, nokte i opšti boljitak organizma. A šta ću? Bile su na sniženju, a gledala sam ih od novembra.

Uvijek kreativna Natasha mi je dala inspiraciju sa svojom idejom da napravi zbirku materijala (btw, ako niste posjetili njen blog do sada obavezno kliknite na link, svašta zanimljivo ćete naći tamo), samo što sam ja odlučila da napravim kreativni dnevnik svega što radim. Već znate da sam ja notes-ženska, ali ovo ne bi bio notes za moja uobičajena šaranja već pravi dnevnik mojih kreativnih projekata.


Imala sam jednu svesku podijeljenu na dijelove pa će mi super poslužiti, jer sam svaki dio namijenilaza nešto drugo, odnosno podijelila sam je na kategorije: vez, kreativne ideje, vikendica, pletenje,šivanje, heklanje i uređenje stana. I sve što uradim biće tu dokumentovano na neki način.





I, jesam rekla ja da će ovo biti dugačak post?

Hvala svima koji su pročitali do kraja :)

(E da zaboravih, ukućani mi kažu da im se ne dopada moj kratki friz (prekratko!) ali ja sam sretna k'o prase. Vidi li se?)


petak, 15. veljače 2013.

Gubitak vremena

Jesam ja imala predosjećaj da će pretvaranje one suknje iz prošlog posta u tuniku biti gubitak vremena?
Jesam bila u pravu?
Jesam.

Jao, kako je bezveze ispala! Sad je kasno da je slikam, ali pokazaću vam poslije vikenda.

Odoh sad na spavanje. Iznervirah se. Nije do suknje, već odoše mi dva sata života na glupost. Isto kao ono kad sam knjige slagala po bojama, uh!

utorak, 12. veljače 2013.

Vezenje i planovi za šivanje

Juče sam spomenula u postu, a danas vam pokazujem najnoviji uradak sa vezom. 

Ovu tacnu od pruća u zadnje vrijeme držim na stolu i unutra notes, bojice, naočale, konac za vez...sve ono šta u određenom trenutku najviše koristim, pa sam došla na ideju da je ukrasim podmetačem sa vezom.


























Vez je po uzoru na dječije crteže, pomalo nepravilan i neravan. Ali meni je takav baš nekako šarmantan i poseban. Uzorak sam našla na internetu, još mu malo nešto dodala i oduzela i tako je dobio konačni izgled.


Dosadila mi je zima i bakandže koje nosim po cijeli dan i zimska jakna i kapa i rukavice i ovo  promjenjivo vrijeme koje me lomi svaki dan. Ali nema još proljeća na vidiku i šta mi preostaje nego da planiram šta šiti za te ljepše, vedrije, sunčanije dane. Svašta mi pada na pamet i najviše bih voljela da nakupujem novih materijala, ali pregledanje korpe sa materijalima je dovelo do sljedeće odluke: ništa ne kupovati dok se ne prepravi ili ne sašije ono šta čeka u toj korpi.

A šta sve to čeka?

Jedna maksi suknja koju nisam obukla već duže od tri godine, dva materijala za haljine, dva materijala za suknje, komad svile koji sam dobila na poklon jako, jako davno, jedan prsluk od džinsa, jedna razvaljena suknja i možda ima još nešto...ovo mi se čini nekako malo. Sigurna sam da ima još nešto, ali sad ne mogu da se sjetim.

Maksi suknju sam prije par dana rasporila po šavovima sa strane i pretvoriću je u ljetnu tuniku. Imam ideju kako će izgledati, samo mi treba malo više vremena da to izvedem.


Nisam trenutno nešto u fazonu prepravki. Radije bih šila nešto novo, ispočetka, od svježeg i još nenošenog materijala i neki mi glasić u glavi govori da sam možda trebala ovu suknju pokloniti nekome, da ću samo izgubiti vrijeme sa njom. Ali šta da se radi? Za par dana ću valjda znati jesam li izgubila vrijeme ili ne. Možda da razdijelim vrijeme na po 15-20 minuta svaki dan, da radim pomalo, pa ako rezultat ne bude kako treba barem neću imati osjećaj da sam izgubila puno vremena odjednom? Pa da, tako ću i uraditi.

A za sve ostalo sam napravila spisak:

Haljina od crvenog materijala sa cvjetovima
Haljina na preklop (možda, a možda i ne) od šarenog žerseja
Bluzica od svile ista kao ova
Prsluk suziti i dati I
Od razvaljene suknje sašiti nesesere (možda dva veća?)
Siva suknja od žerseja
Smeđa suknja od žerseja (hitno mi trebaju za kombinovanje te dvije suknje)

I to sve do kraja mjeseca. Pa neka bude pravi izazov!

(Ne mislite da sam ja neka super žena/šnajderica. Ja samo šijem krajnje jednostavne stvari, pa je zato moguće ovo sve izvesti za tako kratko vrijeme)

Imate li vi nekih planova za šivanje/prepravljanje/pravljenje bilo čega? Sa spiskom ili bez?

ponedjeljak, 11. veljače 2013.

Pričajmo malo o meni...

Blogonagradica mi došla od Little Sukie.

Zahvaljujem se još jednom. Posjetite njen blog, ako već niste, a sada da našvrljam 11 stvari
kako nagrada nalaže, a onda da naredam 11 blogova kojima ću proslijediti nagradu.


1. Nije mi neko raspoloženje ovih dana, ali uspjela sam da sredim blog onako kako sam i namjeravala. I imam neke ideje zapisane pa ću da ih upotrijebim.

2. Ošišala sam se i ponovo mi je kratka kosa. Da vam sad ne pokazujam, ista sam kao na ovoj slici u profilu, samo sa malo većim podočnjacima (šmrc). Možda mi je kosa i mrvicu kraća. Volim kratku kosu. Kažu da za jako kratku frizuru treba imati hrabrosti, jer ti je lice izloženo pogledima. Nemaš iza čega da se kriješ. Ljudi te vide. Pojma nemam je li ovo zaista tako. Ja samo ne volim da mi kosa pokrije vrat, jer mislim da tada izgledam zdepasto.

3. Učim da heklam, zajedno sa Ramonom. Upisala se na kurs.

4. Užasna mi je komunikacija sa I. ovih dana. Ja u klin, ona u ploču. Naveče se izljubimo i izvinjavamo jedna drugoj i ujutro opet ista priča. Valjda će proći. Znaju uvi što imaju djecu u na rubu puberteta i u pubertetu.

5. Sve se nešto računam i preračunavam...ma odoh kupiti one jedne cipele večeras, pa kud puklo da puklo.

6. Vezenje mi je nova psihoterapija...joj moram vam sutra pokazati šta sam novo izvezla!

7. Odlažem neku papirologiju koju treba da završim i odlazak na vađenje krvi za nalaze za kontrolu. Kod doktorice svoje ne smijem ni da odem, nabiće me žena nogom koliko dugo nisam bila.

8. Nokti mi se listaju užasno. Morala bih da kupim kombinaciju cinka, magnezija i kalcija i neki b vitaminski kompleks, jer su mi prošli put kada sam to pila nokti bili super. To sve košta koliko i gore navedene cipele, a ne može oboje ovaj mjesec. Ipak će biti cipele.

9. U svjetlu tačke 8 možete zaključiti da sam neodgovorna prema vlastitom zdravlju.

10. U subotu sam pojela 15 Werthers Original bombona, sve jednu po jednu, zaredom. Šteta što ih nije bilo još. Moji ukućani ne znaju za to.

11. Bože, jesam li ja imala pola čokolade u ladici?

Ovo je još jedna prilika da vam kažem koliko mi je drago što ste me pronašli ovdje i primili u svoje društvo. Nagradu bih proslijedila svima, ali kako pravila igre nalažu izabrala sam 11 blogerki...

Natasha
Fikreta
Dija
Anđela
Ljubinka
Bensedinka
Tibomira
Betmenka
Dada
Ducili
Magrit

ali zaslužili ste je svi zato što ste tako dobro blog društvo.

(Imam stvarno čololade u ladici, ali ne pola već samo dvije kocke)

srijeda, 6. veljače 2013.

Razmišljanje o kreativnosti uz čaj i grisini


Zanimljivo razmišljanje koje se može primijeniti na razne sfere života - jer život je na kraju krajeva jedno veliko kreativno putovanje.

Zbog stomačne viroze imala sam par dana pauze od posla, bloga, poslova domaćice, hobija i svega ostalog. To mi je oslobodilo prilično vremena da samo onako ležim i razmišljam o gore navedenim aktivnostima...šta ja zapravo radim, koliko sam u čemu dobra, da li dajem svoj maksimum, da li neke stvari samo odrađujem zato što moram, u čemu uživam, u čemu ne, šta bih voljela da radim i u čemu se samo provlačim, a boga molim da me ne uhvate da zabušavam.

Nekada tako zbog neke zdravstvene smetnje moram usporiti. A nije mi ta smetnja tako tegobna da moram obilaziti doktore, da imam ne daj bože bolove ili temperaturu i da ne mogu glave dići sa jastuka. Već onako - slomi me jedan dan kao ova stomačna viroza, a sutradan bih i mogla da se dignem na noge i u nove radne pobjede, ali ostanem još taj dan u krevetu da u potpunosti povratim snagu. I taj dan mi dođe kao neki slobodan dan, ali za razliku od ostalih slobodnih dana koji na kraju završe uvijek tako da se raspršim na sto strana pokušavajući da završim zaostale poslove i aktivnosti, on dođe kao neki slobodan dan od svega - jer jednostavno nemam snage ni za šta. Osim da ležim, uz čaj i grisini, jer samo to mogu da ubacim u sebe i pomalo razmišljam o onome šta bih mogla da radim kada sutra ustanem.

I tako sam ja uglavnom ležala čitav jučerašnji dan, pila čaj i jela grisini (jer sam samo to mogla) i razmišljala o tome kako sam svašta nešto započela u zadnje vrijeme, a ništa nisam privela kraju i kako bih mogla još i ovo i još ono i kako bih mogla svašta, a u stvari su me sve te stvari koje sam radila, pravila, sređivala, uređivala (sve ono što podrazumijeva svakodnevni život, ne samo moj hobi) toliko na kraju savladale da sam svu svoju energiju jednostavno odjednom izgubila. I iznenada ni ono što sam mislila da sam uradila kako treba nije mi izgledalo dobro u vlastitim očima. Onda odlučim da sve batalim i da slušam muziku iz mladosti preko youtube-a. I upalim laptop kad ovaj video na desktopu (muž stavio tu, kao da je znao).

U stvari šta sam htjela da kažem - ako danas ili bilo kada pomislite da ono što radite nije dovoljno dobro, ako se to ne slaže sa onim šta ste zamislili u svojoj glavi...ne odustajte!

Možda samo treba da presložite informacije i krenete dalje.

Malo ću da presložim neke stvari u sebi, oko sebe, po kući, na poslu, u ladicama, u kutijama sa priborom i sa krpicama, da pustim malo zraka neka prostruji, neka donese nove ideje. Samim tim i Ceker će malo da se promijeni. Naravno biće to još uvijek isti Ceker, ali vrijeme je da se ubace u njega nove stvari. Sve pomalo i polako :)

Čitamo se.

petak, 1. veljače 2013.

Kartice za recepte i sladoled za doručak

Otkako sam vidjela ovu kutiju za recepte na blogu Lazy Saturdays ne mogu prestati da mislim na to kako hoću i ja da je imam.


Ne mislim nužno baš ovu kutiju za recepte, ali na sličan fazon.
Iako sam organizovala svoje recepte još prošle godine i iako ćete mi vjerovatno reći da je čuvanje recepata u kompjuteru praktičnije, ja želim jednu ovakvu kutiju za recepte, sa svim lijepim šarenim karticama za recepte koje su podijeljene po kategorijama i sa poklopcem da se može zatvoriti.

Na internetu ima jako puno kartica za recepte koje se mogu besplatno skinuti i isprintati i probala sam da isprintam neke, ali s obzirom da mi ih treba dosta za čas bih potrošila tintu za printer. Naravno, uvijek mogu kupiti novu tintu, ali nekako nije mi to baš finansijski primamljiva opcija. Pogotovo što ja nemam baš običaj da ako potrošim tintu odmah trčai da kupim novu, a još i zaboravim da kažem mužu da kupi on, pa se zna desiti da nema tinte u printeru baš kada mužu treba isprintati nešto za posao ili I. za školu - i onda: Što nisi rekla da nema tinte, bla, bla...

Ma neka, napraviću ja sama kartice. Za šta mi inače služe oni silni dječiji školski blokovi koji leže svuda po kući i kutija sa 127 flomastera raznih boja i debljine (znam da ih ima toliko, jer sam prije par dana trebala da perem prozore, pa sam naprasno odlučila da pregledam rade li svi flomasteri i onda zašto ih ne bih prebrojala, šta je znam, tek onako, baš me zanima koliko ih je....1, 2,3,4....56...89...i vidi već pada mrak, a ko je vidio prati prozore po mraku, ne ide to nekako, je l' de?).

I tako uzmem ja svoje flomastere (pardon svoje i I. fomastere), blokove, hamer papir, svoj mini rezač papira i krenem da pravim kartice za recepte. Nisam ni znala da je to tako zarazno - uglavnom sad se borim da napravim samo po par dnevno. Inače bih mogla čitav dan provesti režući papir, ukrašavajući i lijepeći te kartice. Veoma zabavno, kažem vam ja!

Ne cifram ih previše, jer bih inače izgubila vremena. Par poteza crnim flomasterom i obojim flomasterima u boji. Ne trudim se čak ni da budu savršeno obojene, to im daje neki šarm. Jedino se trudim da ih lijepo i uredno izrežem, što je puno lakše ako imate rezač papira. I onda ih kada nalijepim na hamer kako bi bile čvršće, samo ih još izrežem nareckanim makazama ostavljajući mali rub.

Za sada sam napravila ovoliko:




To još nije ni izbliza koliko mi treba, ali ovo će se odužiti na više mjeseci. Ima tu osim pravljenja kartica još i puno pisanja, pa potraga za odgovarajućom kutijom, pa sređivanje kutije. Ovaj projekat ide na listu "Uraditi u 2013" kako bih si dala dovoljno vremena da ga završim. Dakle imam još punih 11 mjeseci :), a s vremena na vrijeme pokazaću vam nove kartice - onako kako mi se bude dalo da ih pravim i slikam. Uglavnom zamisao je da i I. ima koristi od ovoga tako što ću zapisati sve recepte za jela koja ja inače pravim i fino ih sortirati pa kada bude htjela da uči kuhati neka ima početne informacije na dohvat ruke. I da - uvrstiću još jednu kategoriju: domaća kozmetika, maske za lice i sredstva za čišćenje, jer ove godine malo više namjeravam sa time da eksperimentišem.

Kad smo već kod recepata, jede li vam ikada se sladoled za doručak, ali mislite: sladoled za doručak, pa nije zdravo, pa moja linija, pa ovo, pa ono...

E, ja sam jutros čitavu zdjelicu pojela. I to bez grižnje savjesti. Pitate se kako da i vi uživate u ovoj blagodeti bez straha po liniju ili na šta već pazite?


Hehe, jednostavno.

Uzmete jednu smrznutu bananu (prethodno je izrežite na kolutiće, jer u protivnom ćete se pomučiti oko nje baš), dvije kašikice kakaa, jednu kašičicu ekstrakta od vanilije i jednu supenu kašiku vrhnja za kuhanje (ne budimo cjepidlake, od jedne supene kašike vrhnja za kuhanje neće vam ništa biti, ali eto da vam na srcu bude lakše može ono smanjene masnoće, a ako baš hoćete da cjepidlačite uzmite neki anoreksični jogurt ili nešto takvo :)). Stavite sve u blender (ja stavim u multipraktik) i dobro izmiksajte dok ne dobijete finu, gustu smjesu. Prespite u zdjelicu i uživajte! Naravno ne morate jesti ovo za doručak, možete kada vam god na pamet padne nešto slatko. A meni se baš jutros jelo nešto slatko čim sam otvorila oči.

Originalni recept možete vidjeti ovdje, samo idite prema dnu stranice.

Nadam se da vas nisam previše udavila sa pričom. Uživajte u vikendu!